Критика новог предлога Закона о процени утицаја на животну средину октобар 2023. године
Предлог закона мора бити повучен јер доноси више негативних него позитивних промена.
Позитивне промене су:
• Увођење интернет веб презентације намењене за обавештавање јавности о поднетим захтевима и донетим одлукама у поступку процене утицаја (члан 40),
• Увођење централне електронске базе података и централног веб портала преко којег надлежни органи обавештавају заинтересоване органе и организације и јавност о покренутим поступцима процене утицаја, фазама поступка процене утицаја, роковима и начинима достављања мишљења, месту и времену одржавања јавних консултација, прекограничним консултацијама и омогућавају електронски приступ документацији (члан 45),
• Захтеви се могу поднети и електронским путем: Фаза 1 - Члан 12, Фаза 2 - члан 17 и Фаза 3 - члан 21.
Министарство је пружало велики отпор дигитализацији до последње часа. Зашто? Грађевинске дозволе су одавно дигитализоване. Зар није иронија да се министарство заштите животне средине противи уштеди папира? Мора да постоји неки јак разлог? Једини разлог је борба бирократско коруптивног чиновничког апарата да очува своје позиције и могућност да настави даље малтретирања странака. Дигитализација је највећи њихов непријатељ јер им драстично сече крила.
• Спречавање цепања пројеката на више мањих у циљу избегавања процене утицаја (члан 4).
ово је од сада била редовна пракса.
• Дефинисање јасне и чврсте везе између поступка процене утицаја и поступка издавања грађевинске дозволе…
Члан 7. Надлежност
Уводи се потпуна централизација!
До сада је надлежност била везана за издавање одобрења за извођење пројекта.
Кључна промена је да ће министарство бити надлежно за све пројекте са Листе 1 Уредбе за које је обавезна процена утицаја.
То значи да локалним самоуправама остају само пројекти са Листе 2 Уредбе за које постоји обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја, и то само они за које одобрење за извођење издаје локална самоуправа.
Министарство ни до сада није било у стања да ажурно извршава своје обавезе. Поступци трају и по годину дана. И више.
Члан 12. Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја
Садржај захтева је проширен: захтев ће сада бити скоро као студија. Неке ствари у садржају захтева су прецизиране, а неке непотребне и нејасне су избачене. Прецизирано је и која се документација подноси уз Захтев.
Задњим ставом се предвиђа доношење новог Правилника о садржини Захтева о потреби процене утицаја.
Треба променити и назив овог Правилника тако што ће се укључити и "обим и садржај", јер се у члану 17. упућује на овај члан када се дефинише садржај Захтева за обим и садржај студије.
Члан 13.
Није одређен рок за надлежни орган у којем мора да утврди да ли је Захтев неуредан или уредан!
Практично, надлежни орган може да држи Захтев бесконачно дуго без предузимања било какве процесне радње. То је недопустиво због тога што је пракса показала бројне злоупотребе од стране надлежног органа. Дешава се да се надлежни орган огласи тек после 30 и више дана од дана подношења Захтева и то, најчешће, Захтевом за допуну поднетог Захтева. Разлог за ово одуговлачење може бити недостатак капацитета надлежног органа, али и намерно коруптивно одуговлачење бирократско коруптивног чиновничког апарата.
Потребно је одредити рок од максимално 7 дана у коме надлежни орган мора да тражи допуну поднетог Захтева или да настави даље поступак.
Важно је занати да надлежни орган у том периоду само треба да провери да ли је Захтев формално уредан и да ли је поднета сва потребна документација, без уласка у суштински садржај. За тај посао је довољно 30-60 минута. Такође се мора прецизирати да надлежни орган строго само проверава формалну уредност Захтева и ништа више. Дешавало се да надлежни орган чак узурпира право техничке комисије за оцену студије о процени утицаја, па тражи измену и допуну студије у овој фази.
Не само да нема овлашћења, већ нема ни стручна знања за тако нешто.
Управо због тога се и формира Техничка комисија од експерата за предметну област,
који пишу примедбе на студију и дају оцену студије,
на основу које надлежни орган доноси коначну одлуку о давања сагласности.
Иста примедба се односи и на члан 18. – 2.фаза и члан 21. – 3. фаза, пошто се упућује на поступање према члану 13.
Члан 14. Одлучивање о захтеву 1. фаза
Рок надлежном органу за обавештавање јавности је продужен са 10 на 15 дана.
Рок за достављање мишљења јавности продужен са 10 на 15 дана.
Рок надлежном органу за одлучивање је остао исти – 10 дана.
Рок надлежном органу за достављање одлуке је продужен са 3 на 5 дана.
Дакле, од 4 рока, три су повећана укупно за 12 дана. Процедура се продужава за 12 дана.
Надлежни органе је себи повећао два рока: 5+2=7 дана.
Јавност је добила продужење рока за достављање мишљења за 5 дана.
У образложењу закона се наводи да је један од циљева скраћење процедуре. То очигледно није тачно: управо је супротно – процедура се продужава и додатно компликује.
Члан 17. 2. фаза
Захтев садржи податке из члана 12. став 3. То значи да је овај Захтев за одређивање обима и садржаја потпуно исти као и Захтев за 1. фазу!? До сада су се ова два захтева драстично разликовала и то је било дефинисано једним заједничким Правилником.
Задњим ставом се предвиђа доношење новог Правилника о садржини Захтева за одређивање обима и садржаја студије.
Ово је вероватно груба грешка!!??
Потребно је брисати овај последњи став јер је у супротности са претходна два става истог члана.
Такође се мора променити и назив Правилника у последњем ставу члана 12. тако што ће се укључити и "обим и садржај".
Члан 19. 2. фаза
Рок надлежном органу за обавештавање јавности је продужен са 10 на 15 дана.
Рок за достављање мишљења јавности је остао исти - 15 дана, али надлежни орган може да га продужи до 30 дана за сложене пројекте.
Рок надлежном органу за одлучивање је остао исти – 10 дана.
Рок надлежном органу за достављање одлуке је продужен са 3 на 5 дана.
Дакле, и овде је надлежни органе само себи повећао два рока: 5+2=7 дана.
Процедура се продужава за 7 дана, или за још додатних 15 дана за сложене пројекте.
3. фаза сагласност на студију
Садржај студије је битно промењен.
Повећан је број поглавља.
Прелиминарна оцена је позитивна, али много зависи од новог Правилника о садржини студије који ће бити донет у року од 2 године.
Многобројне постојеће нејасноће су изгледа отклоњене, али је, с друге стране, студија је додатно закомпликована.
Као позитивно посебно истичем јасно наглашавање да се мора обрадити кумулативни утицај пројекта и потпуно ново поглавље, у којем се морају описати методе предвиђања или доказа коришћених за утврђивање и процену утицаја.
Све ово значи да ће студију бити много теже урадити, што ће неминовно утицати на повећање цене израде студије.
Генерално, неопходно је повећати квалитет судија.
Рок надлежном органу за обавештавање јавности и носиоца пројекта је продужен са 7 на 10 дана.
Рок за одржавање јавне расправе је продужен са 20 на 30 дана.
Рок надлежном органу за извештај са јавне расправе је продужен са 3 на 7 дана.
Рок за достављање мишљења јавности је 40 дана, али надлежни орган може да га продужи до 60 дана за сложене пројекте.
Смањен је рок Техничкој комисији за оцену студије са 30 на 15 дана!?
Овде постоји неусклађеност рокова за достављање мишљења јавности и за одржавање јавне расправе.
Оба рока се рачунају од дана пријема уредног Захтева.
Нема смисла да ови рокови буду различити пошто дужи рок одређује динамику поступка.
Значи јавна расправа никада не може бити одржана за 30 дана (нити за 39 дана), пошто мора да се чека рок од 40 дана (или 60) за достављање мишљења јавности.
Продужавање рокова за достављање мишљења јавности на студију није позитивна промена јер су и до сада рокови били довољно дуги, а са друге стране се продужава цео поступак који је и до сада био предугачак. Досадашњи рок од 20 дана је сасвим довољан за достављања мишљења. Нема потребе да се тај рок продужава чак на 40 дана, са могућношћу продужења до 60 дана ако надлежни орган процени да је то потребно због сложености пројекта. Ако некоме није довољно 20 дана да напише примедбе на документ од 100-200-300 страна, неће му бити довољно ни 200 дана.
Предлог решења је да остане досадашњи рок од 20 дана, а да се дода могућност продужења за сложеније пројекте до максимално 30 дана.
Смањен је рок Техничкој комисији за оцену студије са 30 на 15 дана је изузетно лоше решење. Ово је једни рок у закону који је скраћен.
С друге стране се повећавају рокови надлежном органу и јавности.
Надлежни орган је очигледно највише водио рачуна о себи, уз истовремено додворавање јавности повећањем рокова за достављање мишљења јавности.
Одлука надлежног органа се у суштини базира на оцени Техничке комисије. Зато је од кључног значаја да експерти у Техничкој комисији имају довољно времена за преглед, писање примедби и оцену студије. Потребно је овај рок повећати на 30 дана (као што је и било) или бар оставити могућност да га надлежни орган продужи за сложене пројекте.
Члан 39 обавештавање јавности
Ништа није урађено на побољшавању обавештавања јавности.
Пракса је показала да неадекватно обавештавање јавности генерише велике проблеме.
Јавност сазна за пројекат тек када им се неки багер појави испред куће.
Тада је касно за институционално деловање. Остаје само улица.
Зато је неопходно благовремено и потпуно обавести јавност пре свега на микролокацији пројекта.
Дакле, непосредно окружење парцеле на којој се планира реализација пројекта мора бити обавештено директно писменим путем.
Не може се очекивати да ти људи купују одређене новине, читају огласну таблу у општини и прате одређене портале.
Чак би требало дефинисати величину непосредног окружења парцеле на којој се планира реализација пројекта.
На пример, сви у кругу полупречника од 1000 метара од парцеле морају бити писмено обавештени.
Проблем је познат већ годинама и право је чудо да је остављено исто решење из старог закона. Продужење рокова јавности за достављање мишљења је најобичнија фарса, пошто та иста јавност претходно мора да буде обавештена.
