Strani investitori - najveća pljačka i uništavanje životne sredine

Podsticaji stranim investitorima su sigurno jedna od najvećih pljački koju je aktuelna vlast u Srbiji preuzela od prethodne vlasti, usavršila i vrlo uspešno nastavila da sprovodi.

Kao i mnoge druge stvari, sadašnja vlast je "patent" preuzela od prethodne "demokratske vlasti" koja je sa suludim subvencija počela još davne 2006. godine. Doduše, mora se priznati u znatno manjem obimu. Napredna vlast je, u skladu sa svojim nazivom, pljačku usavršila i unapredila. Pljačka preko podsticaja stranim investitorima, koja se odvija u kontinuitetu već najmanje 14 godina, je samo jedan od dokaza postojanja sistema Kurta-Murta. Bez promene sistema i lustracije svih ljudi koji su ga uspostavili i sprovodili u poslednjih 30 godina, Srbiji nema oporavka niti napretka.

Na početku da razjasnimo terminologiju:

"Strani investitori" nisu nikakvi investitori. To su najobičniji belosvetski hohštapleri koji u dogovoru sa srpskom izdajničko-lopovskom vlašću:

·         besomučno pljačkaju građane Srbije;

·         beskrupulozno zagađuju životnu sredinu;

·      brutalno izrabljuju naše majke, sestre, braću… dajući im minimalnu platu i ne poštujući propise iz bezbednosti i zaštite na radu, dok istovremeno ostvaruju enormne profite koje iznose iz Srbije;

·     predstavljaju nelojalnu konkurenciju u odnosu na druge učesnike na tržištu, posebno u odnosu na domaće privrednike, zahvaljujući nizu povlastica koje u startu dobijaju od države;

 

Pravi investitor:

·    ulaže SVOJ kapital ravnopravno na tržištu u skladu sa zakonima zemlje u kojoj se nalazi, bez posebnih pogodnosti;

·         poštuje zakone iz oblasti zaštite životne sredine;

·         poštuje zakone iz oblasti radnog prava;

·         plaća uredno sve obaveze prema državi;

 

Odnos stranih investitora prema životnoj sredini

Odnos stranih investitora prema životnoj sredini je katastrofalan! Uzrok tome je tolerantan odnos države koja dopušta da strani investitor ostvaruje ekstra profit na račun zdravlja građana i zagađivanja životne sredine! To je nedopustivo! Pored svi pogodnosti koje dobijaju od države treba još i da nas truju. Da nije malo previše? To se mora hitno promeniti.

Neki strani investitori su čak izuzeti od primene zakona Republike Srbije, posebno u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom. Nažalost postalo je moderno donošenje tzv. lex specialis zakona kojima se strani investitori stavljaju izvan i iznad zakona Republike Srbije. Ima puno primera počev od Beograda na vodi do kineskog investitora HBIS grupe u Železari Smederevo.

Godine 2016. donet je Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika Železara Smederevo d.o.o. Smederevo ("Službeni glasnik RS", br. 15 od 25. februara 2016, 85 od 14. oktobra 2016 - Autentično tumačenje), poznat kao Zakon o železari, kojim se prenosi imovina na HBIS grupu i kineski investitor potpuno izuzima od primene zakona Republike Srbije! Jednom odredbom je potpuno poništeno domaće zakonodavstvo, član 13 koji glasi:

"Odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće se primenjivati.

Saglasno stavu 1. ovog člana, za objekte i vodove za koje je, u skladu sa ovim zakonom, sačinjen nalaz i zaključak o podobnosti za upotrebu, ne sprovodi se postupak ozakonjenja, niti postupak pribavljanja građevinske, odnosno upotrebne dozvole, predviđen zakonom kojim se uređuje ozakonjenje objekata, odnosno planiranje i izgradnja."

To nije bilo dovoljno pa je dodatno članom 11. naglašeno da se na trosku ne primenjuje Zakon o upravljanju otpadom:

"Na sve vrste troske iz stava 1. ovog člana neće se primenjivati zakon kojim se uređuje upravljanje otpadom."

Posledice su katastrofalne! Na više lokacija u okolnim selima Vranovu i Radincu pojavila su se brda šljake iz Železare koju vetar raznosi i tako meštanima život čini nesnosnim. O narušavanju zdravlja, izlišno je govoriti. Jedan od protesta je bio 2017. godine u Vranovu gde su se građanin okupili da iskažu svoje nezadovoljstvo (video: http://rs.n1info.com/Vesti/a232032/Mestani-strahuju-za-zdravlje-zbog-otpada-Zelezare-Smederevo.html ).

Slika 1 Brda šljake u selima oko Železare Smederevo

 

Krajem novembra 2020. godine lokalni "Pokret Tvrđava", snimio je amaterski film o velikom brdu šljake na obali Dunava, samo 2-3 kilometra od centra Smedereva i veliko je kao 6 fudbalskih stadiona (600x350m) (video: https://youtu.be/PmXD09cn0_s ).

Slika 2 Brda šljake na obali Dunava

Kada bi barem to bilo sve. Veći problem je to što kineski investitor nije ugradio filtere u dimnjake tako da se zagađujuće materije kontinualno ispuštaju u atmosferu. To stvara najveće probleme građanima i zbog toga je bilo više protesta prethodnih godina. U medijima se mogu naći strašne slike na kojima se vidi da je sve prekriveno crvenom prašinom. Slobodno se može reći da se radi o pravoj apokalipsi.

Slika 3 Apokalipsa u okolini Železare Smederevo

MEI TA, kineska fabrika u Bariču na 20 kilometara od Beograda, je jedan od upečatljivih primera katastrofalnog odnosa stranih investitora prema životnoj sredini. MEI TA je dobila 27.273 € po radnom mestu što je svrstava u sam vrh po visini podsticaja.

Najopasnije industrijske otpadne vode iz livnice se ispuštaju direktno u reku Savu bez ikakvog prečišćavanja. Samo 400 metara nizvodno se nalazi vodozahvat fabrike vode u Bariču koja snabdeva sva okolna sela pijaćom vodom i deo Obrenovca. Ne samo to. Nizvodno na oko 15 kilometara se nalazi usis vodovoda Makiš koji snabdeva Beograd:

Slika 4 MEI TA položaj ispusta otpadnih voda u Savu u odnosu na vodozahvat vodovoda Barič

Ovde postoji još jedan veliki problem. Zaštitni nasip - takozvana dolma je probušena da bi se sprovela cev kroz koju se ispuštaju otpadne vode. Dakle, oštećen je vodozaštitni objekat što je takođe ozbiljno krivično delo. Upravo je ovaj nasip zaštitio sela preko kolubarskog mosta od poplave tokom katastrofalnih poplava koje su zahvatile Obrenovac 2014. godine. Cevovod koji vodi od fabrike do same obale u reku Savu je naravno podzemni, tako da se ne može ništa videti sa prilazne strane. Tek sa druge strane nasipa, u žbunju i šipražju se može videti mesto ispusta. Očigledno je uložen veliki napor da se sakrije ispust otpadnih voda, ali ova fotografija iz vazduha dobro prikazuje celu situaciju:

Slika 5 MEI TA ispust otpadnih voda u Savu kroz zaštitni nasip - dolmu

 

Slika 6 MEI TA ispust otpadnih voda u Savu sa druge strane zaštitnog nasipa - dolme

 MEI TA ne pravi samo probleme sa vodama već je i ozbiljan zagađivač vazduha (video: https://youtu.be/d6Pd9NRnDWw ):

Slika 7 MEI TA je i zagađivač vazduha

Nemački LEONE se takođe istakao po svom neprimerenom odnosu prema životnoj sredini uprkos velikim podsticajima koje je dobio: 

2009. Prokuplje:

8,750,000 / 1,750 = 5,000 € po radnom mestu

Visina investicije je iznosila 10.000.000 €, što znači da je podsticaj 87,5%! To je bilo pre 11 godina, dakle pod prethodnom "demokratskom vlašću".

2013. Doljevac:

10,500,000 / 1,500 = 7,000 € po radnom mestu

2016. Niš:

6,424,000 / 2,200 = 2,920 € po radnom mestu

2016. Prokuplje:

5,500,000 / 500 = 11,000 € po radnom mestu

LEONI Total:

31,174,000 / 5,950 = 5,239 € prosečno po radnom mestu

Ukupne investicije su bile 75.000.000 €, a podsticaji su skoro 42%.

Nažalost to očigledno nije dovoljno jer se nemački investitor ponaša onako kako u svojoj zemlji sigurno ne bi mogao. Otpadne vode ispuštaju direktno u reku Južnu Moravu bez bilo kakvog prečišćavanja!

Slika 8  LEONI, Doljevac - ispušta otpadne vode direktno u reku Južnu Moravu bez bilo kakvog prečišćavanja

Oblici državne pomoći koje strani investitori mogu ostvariti

Koji su to sve oblici državne pomoći koje strani investitori mogu ostvariti? To je regulisano Zakonom o ulaganjima ("Službeni glasnik RS", br. 89 od 27. oktobra 2015, 95 od 8. decembra 2018.), član 13. Ulagači mogu ostvariti pravo na sledeće oblike državne pomoći za ulaganja:

1) dodela podsticaja;

2) poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja taksi;

3) carinske povlastice;

4) sistem obaveznog socijalnog osiguranja;

5) davanje u zakup i otuđenje nepokretnosti i zemljišta u javnoj svojini;

6) drugi oblici državne pomoći, u smislu zakona kojim se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.

Vidi da se da je to veoma širok spektar pomoći od direktnih podsticaja u novcu do poklanjanja državnog zemljišta.

Istim članom je predviđeno i vođenje javnog registra o direktnim ulaganjima u Republiku Srbiju i dodeljenoj državnoj pomoći povezanoj sa tim ulaganjima. Registar naravno još nije uspostavljen pa je jako teško doći do relevantnih podataka. Poznato je da su mnogi ugovori tajna za javnost ili su ključni delovi zatamnjeni. Državni organi koji poseduju sve podatke o dodeljenim podsticajima na svaki način izbegavaju da ih dostave. Čak se vrlo često ogluše i o nalog Poverenika za informacije od javnog značaja. U toj situaciji je nemoguće dati tačan prikaz situacije.

Najveći korisnici podsticaja

Parametar na osnovu kojeg je zgodno porediti date podsticaje je iznos podsticaja po radnom mestu koje investitor mora da otvori. U sledećoj tabeli je prikazano prvih 20 korisnika podsticaja sortiranih po navedenom parametru u opadajućem redosledu:

Tabela 1 Prvih 20 korisnika podsticaja sortiranih po iznosu podsticaja po radnom mestu*

*Napomena: sve podatke uzeti sa rezervom.

Cifre su zaista zastrašujuće!

Treba reći da u početku to nije bilo tako. Velika većina podsticaja se kretala u visini od nekoliko hiljada evra po radnom mestu, sem nekoliko izuzetaka. Tek poslednjih par godina cifre odlaze u nebo što se najbolje vidi na sledećem grafiku:

Slika 9 Visina podsticaja po godinama u periodu 2006-2020. godina

 

Na sledećem histogramu se vidi da je skoro 90% podsticaja bilo ispod 10.000 € po radnom mestu:

Slika 10 Histogram: frekvencija raspodele visine podsticaja po radnom mestu

Prvi na listi je Nemački Henkel koji je 2019. imao prodaju preko 20 milijardi €. Tako moćna kompanija dobije od Srbije neverovatnih 144.363 € po radnom mestu od čega može 40 godina da isplaćuje platu od 300 € za svih 100 radnika koje mora da zaposli. Ono što je posebno interesantno je da se ne radi ni o kakvim strateškim proizvodima već o izgradnji 3 linije za sledeće proizvode: novu tehnologiju formiranja i punjenja kapsula (kapsule za intenzivno pranje), novu visokokvalitetnu kesicu sa jediničnom dozom (novo visokokvalitetno mašinsko pranje sudova) i novu generaciju osveživača (bright gel za izbeljivanje).

Složićete se da nam ovi proizvodi nisu baš najneophodniji, da možemo živeti bez njih. Posebno ne po ovoj ceni. S druge strane, tih 14.400.000 evra je bilo bolje usmeriti na lečenje dece umesto da ih lečimo SMS porukama. Ili na kupovinu lekova obolelima od multiple skleroze. Njih 9.000 bi moglo normalno da funkcioniše kada bi im bili dostupni lekovi koje ne mogu da kupe pošto su jako skupi.

Takođe, svako ko bi dobio ovolika sredstva na poklon sigurno bi bio uspešan investitor. Ja u šali volim da kažem da bi tako i moja pokojna baba Dika bila veliki gazda. Da ne govorimo kada bi se ta sredstva usmerila u domaću proizvodnju, našim ljudima koji već posluju na srpskom tržištu. Ovako se pare daju strancima koji, pored svih negativnih efekata, predstavljaju i nelojalnu konkurenciju domaćoj privredi.

Ne treba zaboraviti da je bilo više slučajeva kada su belosvetski hohštapleri napustili Srbiju pošto su potrošili subvencije. Šta je država preduzela u tim slučajevima? Ništa. Radnici su ostali na ulici! Koliko će takvih slučajeva biti u budućnosti?

Elementarna zdrava logika ukazuje da se ovde radi o visokoj korupciji na međudržavnom nivou. U tom dilu srpska izdajničko-lopovska vlast je pristala da Srbiju i njene građane stavi u kolonijalni položaj.

Da zamislimo obrnutu situaciju i postavimo kontra pitanje: da li je ovako nešto moguće u Nemačkoj? Evo, na primer, ja imam odličnu biznis ideju. Šta bi se desilo kada bih otišao u Nemačku i zatražio subvencije za plate 100 radnika u narednih 40 godina? Verujem da bi me strpali u ludnicu.

Šta je rešenje?

Sulude subvencije belosvetskim hohštaplerima, koji se pogrešno nazivaju strani investitori, moraju hitno da se zaustave. Taj novac usmeriti na:

·         lečenje dece;

·         lekove za obolele od multiple skleroze;

·         razvoj sela i poljoprivrede, posebno organske poljoprivrede;

·         obrazovanje;

·         zdravstvo;

·         zaštitu životne sredine;

·         i mnoge druge stvari koje su preko potrebne građanima,

·         ...

Belosvetski hohštapleri morali bi malo da se zamisle šta će biti kada padne izdajničko-lopovska vlast? A pašće pre ili kasnije. Šta će biti kada dođe patriotska vlast kojoj će na prvom mestu biti bogata i suverena Srbija, a ne pljačka i lično bogaćenje.

Čeka ih:

·         Proterivanje i zaplena imovine;

·         Suđenje za korupciju, davanje mita…;

·         Saniranje zagađenja koje su prouzrokovali;

Naravno da ovo neće biti lako uraditi. Belosvetski hohštapleri potiču iz najmoćnijih zemalja koje mogu da nam naprave velike probleme na spoljnopolitičkom planu, pre svega. Mogu i na unutrašnjem preko raznoraznih plaćenih nevladinih organizacija i kvazi političara. Ipak, Srbija mora pokušati da uradi sve šta je moguće jer u suprotnom ostajemo kolonija zauvek!

Tamo gde se dokaže postojanje krivičinog dela ili ugovor može da se proglasi ništavnim, realno je da se sprovedu navedene tačke u delo. Tamo gde to nije moguće, država ima na raspolaganju niz drugih mogućnosti. U prvom redu to je striktno sprovođenje postojećih propisa, a ako treba i donošenje novih, koji će prinuditi investitora da posluje u skladu sa našim zakonima. U tom slučaju možda mogu i da ostanu. U suprotnom, daleko im lepa kuća. Država će naravno preuzeti brigu o zaposlenima koji ostanu bez posla.

Za početak je dovoljno samo striktno primeniti postojeće propise iz oblasti zaštite životne sredine. Rutinskim inspekcijskim kontrolama veliki deo fabrika bi odmah mogao da se zatvori. Privremeno, do ispunjenja uslova. Na primer, da li treba navoditi da Železara Smederevo ne bi smela na ovaj način da radi ni jednog jedinog sekunda. Slično je i u Boru kao i u mnogim drugim mestima. Problem je što inspektori ne smeju da uđu u krug fabrike velikih stranih investitora. Na njima je ogromna odgovornost. Inspektor je samostalan u radu pa neće moći da se vadi kako mu neki šef nije dozvolio da radi svoj posao.

Da ne bude zabune. Strani investitori su veoma poželjni, ali oni pravi. Kako se privlače pravi strani investitori?

Stvaranjem poslovnog ambijenta koji garantuje predvidljivost i sigurnost poslovanja. Za to je neophodna pravna država, nezavisno i efikasno sudstvo, sigurnost imovine, efikasna državna uprava, stabilna valuta itd. Sve ono o čemu sada možemo samo da maštamo. U takvim uslovima pravi strani investitori će sami doći i uložiti SVOJ kapital, a Srbiju neće posmatrati kao koloniju za eksploataciju prirodnih bogatstava i izvor sirovina i jeftine radne snage.

Doc. dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol.