Dosta je bilo zagađivanja životne sredine

E, da je nama Dulić?

Šalim se, naravno. Ali, možda se i ne šalim baš mnogo?

U njegovo vreme je bilo strašno. Ali, sada je mnogo gore.

Kad ortoped nije na klinici samo pravi probleme

Šta jedan ortoped traži u životnoj sredini kada ova zemlja vapi za lekarima? Pa pare, šta drugo?

Šta jedan ortoped traži u životnoj sredini kada o tome nema pojma? Pa pare, šta drugo?

To je tipičan primer lošeg upravljanja ljudskim resursima. Zamislite samo koliko je ljudi ostalo uskraćeno za stručnu lekarsku pomoć gospodina Dulića za vreme njegovog ministrovanja? U njegovu stručnost kao lekara zaista nemam razloga da sumnjam. Kada na to dodate štetu koju je napravio dok je bio odsutan sa klinke, negativni efekat se duplira.

Dulić je bio zaista strašan – pravi monstrum. Čistio je Srbiju i čistio, i čistio, i na kraju bi je skroz počistio da nije došlo do smene vlasti. Tada sam mislio: "dobro je". Nisam ni slutio da postoji mnogo gore (zaboravio sam osnovni Marfijev zakon). A kada je krenulo sa bombardovanjem raznoraznim aferama, u kojima barem Dulić ne oskudeva, naivno sam pomislio da će se nešto desiti:

• da će uhapsiti Dulića sa sve svojom bandom,
• da će to doći i do samog Tadića koji je komandant parade
• da će krenuti i ka gradskom nivou tj. da će izvesti pred lice pravde Đilasa i ekipu iz gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine na čelu sa Goranom Trivanom
• da će se početi sa uvođenje reda u ovu tako važnu oblast po celoj vertikali: od lokala do Republike.

Naravno, ništa. Sve je bila farsa. Lažni borci protiv korupcije su optužili Dulića za korupciju prilikom izdavanje nekakvih dozvola, što se veoma teško dokazuje, a nisu ga optužili za očigledan kriminal koji se lako i brzo može dokazati. Očigledno, to nije bio interes. Baš kao što su Raduloviću za vreme kratkog ministrovanja jedna po jedna reforma padale sa stola, tako i ovde, jedna po jedna nada se gasila.

Kakva je trenutna situacija?

Sektor zaštite životne sredine je degradiran do te mere da maltene više ne postoji. Potpuno je razoreno i institucijalno i praktično ono malo što je postojalo od zaštite životne sredine.

Ukinuto je ministarstvo za zaštitu životne sredine. Čitav sektor je pripojen/utopljen u ministarstvo poljoprivrede na čelu sa gospođom Bogosavljević koja stvarno nema nikakve veze sa zaštitom životne sredine. Gospođa iz SPS-a se uopšte ne snalazi na mestu ministra čak ni kada je u pitanju poljoprivreda, a o životnoj sredini da i ne govorimo. Najblaže što se može reći je da je to još jedno pogrešno kadrovsko rešenje. Tragedija je u tome što je posle Dulića napravljena možda još veća greška. Mada, nisam čuo da se za gospođu Bogosavljević vezuju neke afere, što je potpuno neverovatno s obzirom da je iz SPS-a. Ali, polako, ima vremena. Videćemo. U takvoj situaciji ne treba da nas čudi što je došlo do potpunog kraha sektora zaštite životne sredine.

Ukinut je Fond za zaštitu životne sredine. Postoje mišljenja da ga je i trebalo ukinuti jer je to bilo leglo korupcije, i samo farsa za izvlačenje ogromnog novca iz budžeta pod plaštom priče o zaštiti životne sredine. To je, nažalost više nego tačno. To je bilo leglo korupcije! Dovoljno je samo pogledati ko su bili članovi upravnog odbora, pa da vam bude sve jasno (Oliver Dulić, Nemanja Komazec, Verica Noveski, Goran Trivan, Šimon Đarmati). Predsednik upravnog odbora je bio upravo ministar Dulić bez obzira na očigledan sukob interesa. Postoji pregršt krivičnih prijava podnetih od stane Državne revizorske institucije (DRI) protiv tadašnjeg ministra Dulića, njegovih državnih sekretara, direktorke fonda i kompletnog upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine. Postavljam pitanje nadležnim državnim organima dokle se stiglo sa tim krivičnim prijavama? Prošlo je već 4-5 godina. Radi se o vrlo ozbiljni krivičnim delima nenamenskog korišćenja budžetskih sredstava propisana članom 362a Krivičnog zakonika Republike Srbije i zloupotrebe službenog položaja propisano članom 359 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Kada su u pitanju namenska sredstva od naknade za zagađivanje životne sredine i drugih naknada, situacija je više nego katastrofalna. Evo zašto.

U vreme Dulića ta sredstva su se slivala u Fond za zaštitu životne sredine i u budžetske fondove lokalnih samouprava sa ciljem da se troše strogo namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine, baš kao što je i definisano Zakonom o zaštiti životne sredine. Tako su ova sredstva bila jasno razdvojena od klasičnih budžetskih sredstava. To je ovde suštinska stvar, jer se na taj način obezbeđuje da se ne mogu i ne smeju potrošiti u druge svrhe! Taj sistem je generalno dobar. Problem je što nije sprovođen ili, još gore, što je sprovođen na Dulićev način. To se pretvorilo u beskrupuloznu i bahatu pljačku sredstava koja su naplaćena od zagađivača, a koja je trebalo iskoristiti za zaštitu životne sredine kako bi obezbedili zdrav vazduh, vodu i hranu za našu decu! Umesto toga, novac je otišao u privatne džepove, ili je korišćen nenamenski. Pošto je tu bilo veoma mnogo novca, nisu mogli baš sve da pokradu. Nešto je u tom opštem haosu i urađeno relativno korisno, ali to je samo "kolateralna šteta".

Sada, nema ni "kolateralne štete"! Zamislite onda koliko je situacija alarmantna?! Namenska sredstva od naknade za zagađivanje su utopljena u klasičan budžet i troše se nenamenski za popunjavanje raznoraznih rupa u budžetu, namirivanje nezajažljive partokratije, stranačkih parazita i ko zna za šta sve još, jer se to više ne može pratiti. Samo jedan primer: u tekstu iz novembra 2015. godine na sajtu Pokreta "Dosta je bilo" pod naslovom "Premijer Železari dao državnu pomoć od 110 miliona evra u decembru 2014. godine" (http://dostajebilo.rs/premijer-zelezari-dao-drzavnu-pomoc-od-110-miliona-evra-u-decembru-2014-godine) stoji da je 96 miliona dinara iz sredstava za Fond za zaštitu životne sredine preusmereno za kredit Železari Smederevo.

Koliko je sve okrenuto naglavačke ilustrovaću još jednim primerom. Mi gradimo neki "Beograd na vodi". Na kojoj vodi? Na onoj istoj u koju ispuštamo celokupnu kanalizaciju Beograda. Sve otpadne vode se bez ikakvog tretmana ispuštaju u naše divne reke a niko ne razmišlja o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zar je toliko teško shvatiti da luksuzne kule "Beograda na vodi" koje se izdižu iznad vode po kojoj plivaju fekalije, ništa neće vredeti?

Političari ne mogu da shvate još jednu veoma prostu stvar. To što su na vlasti, ne znači da su zaštićeni od negativnih uticaja zagađujućih materija. Tako da, neće im ništa vredeti sve ono što su pokrali ako izgube zdravlje. Ali, ne. Vladajuća oligarhija to ne shvata i uopšte ne razmišlja o ovim stvarima. Oni su se do te mere otuđili od naroda i okruženja da umišljaju da ne dišu isti vazduh, ne piju istu vodu i ne jedu istu hranu. Doduše, za vodu i hranu su verovatno u pravu.

Dakle, kakav-takav sistem koji je postojao je potpuno razoren. Ostaje samo da još razore i samu životnu sredinu. Nažalost, na dobrom su putu, ali o tome drugom prilikom jer to prevazilazi okvire ovog teksta.

Šta je rešenje?

Najpre treba institucijalno postaviti stvari na svoje mesto, a potom prionuti na rešavanje nagomilanih problema. U tom cilju, potrebno je hitno preduzeti sledeće mere:

1. Formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine
2. Formiranje Fonda za zaštitu životne sredine
3. Namensko trošenje sredstava od naknade za zagađivanje životne sredine
4. Transparentno trošenje sredstava i stroga kontrola realizacije projekata
5. Kadrovsko jačanje sektora
6. Izmena zakonske regulative

Stručna javnost je potpuno saglasna oko toga da je neophodno formiranje posebnog ministarstva za pitanja zaštite životne sredine. Poglavlje 27 – životna sredina je najzahtevnije u procesu priključenja Evropskoj uniji (EU). Od ukupnog broja odredbi pravnih tekovina EU (acquis communitaire) koje moraju biti unete u pravni sistem Srbije, najmanje 30 odsto čine propisi o zaštiti životne sredine.

Ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine je bila velika greška. Tu više nama nikakve dileme. Čak je i sadašnja vlast priznala da je pogrešila. Jednostavno, sistem jako teško može drugačije da funkcioniše. Umesto ukidanja, trebalo je uvesti red u rad Fonda. To znači potpuna transparentnost u trošenju i raspodeli sredstava. Jasni kriterijumi i ravnopravnost za sve potencijalne korisnike. I, ono što je bio najveći problem i izvor zloupotreba, kontrola realizacije projekata.

Postoji još jedna stvar koja se mora urediti Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine. Neophodno je precizno definisati šta je to namensko trošenje sredstava Fonda? Od suštinske važnosti je otkloniti svaku dilemu oko toga, jer je do sada to bilo postavljeno jako široko, tako da je svako tumačio na svoj način - onako kako mu odgovara. Zato se dešavalo da se sredstva troše za najrazličitije namene koje nemaju nikakve veze sa zaštitom i unapređivanjem životne sredine. To će verovatno biti tema nekog narednog teksta. Dakle, mora se što preciznije definisati za šta se tačno mogu koristiti sredstva Fonda, tako da se ne ostavi prostor za zlonamerna tumačenja.

Kada se stvari postave na opisani način, rezultati se mogu očekivati u veoma kratkom roku. Krajnje je vreme da konačno svi shvate da nebriga o životnoj sredini mnogo košta. Da priroda naplaćuje kamatu veću i od najpokvarenijeg bankara. Da i najveći uspeh u nekoj drugoj sferi života nema mnogo smisla ako istovremeno urušavate svoje životno okruženje. Zato je ključno postaviti prioritete na pravi način.

Suština je u održivom razvoju!

Slika 1 Čovek u kontejneru

Slika 2 Otpad na zelenoj površini pored boksova za kontejnere na kojima su ispisani grafiti